Najčešće se dolazi kod veterinara sa određenim problemom. Ali pitanje je – u kojim slučajevima i kako možemo delovati preventivno, da i ne dolazi do potrebe za kurativom? Šta možemo da radimo za našeg ljubimca kako bi osigurali da je zdrav, čak i ako ne pokazuje simptom nekog zdravstvenog problema ili ga mi ne vidimo? Sve to smo pitali doktora veterine Vladimira Terzina za Djole dog.
Koliko često treba doći na pregled kod veterinara, bez očiglednog razloga?
Dolazak kod veterinara na rutinski pregled pre svega zavisi od uzrasta ljubimca. Psi i mačke do godinu dana starosti treba da dolaze na svakih 2-3 meseca kako bi se na vreme uočile neke eventualno urođene mane ili neki tipovi poremeća u razvoju i rastu.
Od jedne do osme ili devete godine ukoliko nema posebnih razloga kontrolni pregledi bi trebalo da se odvijaju jednom godišnje – npr. kada primaju vakcine. Nakon devete godine poželjne su posete veterinaru 2 puta godišnje kako bi se uradio ultrazvuk, krvna slika i druge analize i na vreme otkrila oboljenja vezana za godine.
Prema Međunarodnom udruženju veterinara pas koji pređe 8. godinu smatra se kao GERIATRIC DOG ili star pas, bez obzira što je životni vek pasa produžen. Polazi se od stanovišta da razna oboljenja bubrega, jetre, prolaze inaparetno, bez simptoma, što može dovesti do kasne reakcije na bolest a samim tim i do neuspeha lečenja.
Šta taj pregled podrazumeva?
Pre svega, takav pregled se obavlja palpacijom – čime se utvrđuje stanje žlezdi, da li ima otoka, kao i otoci na zgobovima, takođe i palpacija abdomena. Proverava se puls, disanje, pregleda sluzokoža usne duplje. Kod starijih ljubimaca se prekontroliše krvna slika, leukocitarna formula, biohemija i ultrazvuk abdomena.
Kako izgleda dalji tok pregleda, ukoliko veterinar primeti promene kod životinje?
Dalji tok pregleda zavisi od toga šta je veterinar otkrio:
- ako ima otoka limfnih žlezda, vadi se krv
- ako je problem sa disanjem, radi se rendgen pluća
- ako se palpacijom pulsa otkrije aritmija, potrebno je uraditi kardiološki pregled (EKG, srčani eho…)
- ako je ljubimac oslabio, potrebno je proveriti da li je reč o dijabetesu, problemima štitne žlezde…
Da li postoje kategorije ljubimaca kojima je potreban češći pregled? (Gojazni, stariji, određene rase…)
Starijim ljubimcima je potreban češći pregled. A što se samih rasa pasa tiče, svaka rasa ima predispoziciju za neku bolest, pa tako recimo dalmatinci često imaju problema sa bubrezima I sa poajvom kalkuloza (kamenja u bubrezima ili mokraćnoj bešici), nemački ovčari sa zglobovima, kavalijer španijel kralja Čarlsa je podložan kardiološkim problemima, nemački bokseri kancerogenim promenama…
Često se dešava da odete kod veterinara, a on daje preporuke za lečenje bez da posluša psa slušalicama i/ili uradi krvnu sliku. Da li je to pogrešno? Kada treba da insistiramo da se uradi kompletno sve, kako bismo bili sigurni da je sve u redu?
Neka oboljenja imaju jasne signale i simptome, recimo učestalo mokrenje ukazuje na upalu mokraćne bešike, ali ne treba da se daje paušalna dijagnoza i paušalno lečenje, jer učestalost mokrenja može da bude posledica nekih drugih oboljenja. Zato je potrebno uraditi detaljan pregled, ne sme se biti neprecizan.
Preventiva podrazumeva i zaštite protiv zaraznih bolesni, ne samo pregled. Možemo li u nekoliko reči da nabrojimo vrste neophodne zaštite za pse vs. mačke.
Neophodna zaštita je pre svega od infektivnih bolesti što se postiže vakcinacijom. Međutim, ne vakcinišu svi vlasnici svoje ljubimce, ili ne bar redovno pa se tada širi dijapazon zdravstvenih analiza I simptoma na koje treba obratiti pažnju. Svakako da vakcinisani psi ili mačke manje oboljevaju.
Koliko često, prema Vašem iskustvu, vlasnici dolaze na preventivne preglede?
To je veoma individualno. Ima vlasnika koji redovno vode svoje ljubimce na preglede, ali ima i onih koji to ne čine.
I za kraj, ajmo da istaknemo važnost posete veterinaru iako ne postoji vidan razlog. Kako pomažemo psu/mački ako je vodimo na preventivni pregled?
Preventivni pregledi su od višestruke koristi. Pre svega, na vreme se mogu uočiti eventualni problemi i tako se reaguje pravovremenom terapijom. S druge strane, značajan je i psihološki momenat dolaska ljubimca kod veterinara, čime se drastično smanjuje stres.
Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.
Terzin Vladimir, doktor veterinarske medicine, diplomirao na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu 1987.godine. Specijalista interne veterinarske medicine i veterinarskog ultra-zvuka. Izdao trideset i šest naučnih radova iz oblasti parazitologije, interne veterinske medicine i infektivnih oboljenja pasa i mačaka. Predavač na domaćim i svetskim kongresima. Vlasnik jedne od prvih privatnih veterinarskih ordinacija.
