Kada je Mig prvi put srela Tapa, on je bio prijateljski nastrojen napušteni mačak, koji se snalazio hraneći se iz kontejnera ili se oslanjao na empatiju ljudi koji su ga hranili.
Mig poznaje Tapa čitavu deceniju i opisuje ga kao sjajnog sagovornika. Svoje prisustvo najavljivao bi oduševljenim mjaukanjem, posebno kada bi došlo vreme za večeru. Tap je ušao u Migin život tokom školskih dana kada je živela sa roditeljima.
Imao je karakteristično nagnuto uvo, što je pokazalo da je kastriran i pušten, ali mu je nedostajao čovek. Prepoznavši njegovu usamljenost, Mig i njena porodica preuzeli su na sebe da mu obezbede redovne obroke. Postepeno, Tapova rezervisana priroda je počela da nestaje, i on je počeo da posećuje njihov trem radi hrane i dnevne doze ljubavi.
Kada se Mig iselila, nije mogla da podnese da ostavi svog brbljivog saputnika. Međutim, prelazak na život u zatvorenom bi zahtevao malo strpljenja i prilagođavanja.
Vremenom, Tap je otkrio radosti života u zatvorenom prostoru. Uživa u toplim i udobnim krevetima, u maženju i ukusnoj hrani. Iako Tup i dalje ima slobodu da istražuje na otvorenom, nikada ne odluta od kuće.
Mig objašnjava: „Još uvek žudi za slobodom, pa se zajedno upuštamo u male avanture na otvorenom“. Međutim, Tap nije ljubitelj snega ili kiše, često izražava svoje nezadovoljstvo kada mu se šape pokvase. S druge strane, on apsolutno obožava da se sunča.
Ali to nije sve! Tapovo inspirativno prisustvo motivisalo je Mig da osnuje The Biscuit Factory, nezavisnu spasilačku organizaciju posvećenu obezbeđivanju hraniteljskih domova za mačke kojima je potrebna pomoć.
Na kraju, to je svedočanstvo neverovatne veze stvorene između Mig i Tapa i pozitivnog uticaja koji imaju na živote mnogih mačaka kojima je potrebna pomoć.
