Kada je počeo rat u Ukrajini, Evgenija Drač i njena sestra nisu mogle da ostave desetine mačaka u centru za udomljavanje gde su se dobrovoljno prijavile kao volonterke. Tako su našle način da ih evakuišu na sigurno mesto i spasu im živote. Ali tu jednostavno nisu mogle stati. Kada je prvih nekoliko desetina mačaka bilo na sigurnom, sestre su odlučile da se vrate u Kijev i spasu još nedužnih bića, piše Djole dog.
Kada je počeo rat Evgenija i Olga su živele u Kijevu. Sa psom Pandorom su provodile noći na parkingu kod komšije, spavale na betonu, a onda kod kuće sa tri mačke po imenu: Finik, Shalfei i Kometa.
“Pomažem životinjama od kada sam bila dete. Kako smo postale starije, sestra i ja nalazimo nove načine da im pomognemo. Sada radimo sa dobrotvornom organizacijom Hochookota (što znači „želim mačku“). Pomažemo napuštenim mačkama u teškim situacijama – sklanjamo ih sa ulice, lečimo ih i brinemo se o njima dok ne pronađu zauvek domove. Kada je počeo rat, u našem centru za udomljavanje bilo je oko 50 mačaka”, rekla je Evgenija.
Većina porodica sa sobom vodi svoje kućne ljubimce, ali neke životinje su ostavljene na ulici jer su im vlasnici povređeni, ubijeni, ili su pobegli iz srušenih zgrada. Dve sestre pronašle su veliki auto i sa sobom povele svih 50 mačaka, tri njihove mačke i psa. Celu noć su vozile do ukrajinske granice sa Poljskom. Temperatura je bila -7 stepeni Celzijusa. Bilo je hladno. Nije bilo grejanja u autu. Ali stigli su i svi su srećom živi i zdravi.
“Nakon toga smo se prevezli do našeg odredišta, Nemačke. Tamo smo pronašle nove porodice za većinu mačaka. Deo njih otišao je u lokalna prihvatilišta sa istim ciljem – da nađu nove domove. Moja sestra I ja smo odlučile da se vratimo kući. Uzele smo naše tri mačke i psa i vratili se u Kijev. Sada smo tu gde jesmo, pomažemo novim mačkama, žrtvama rata”, dodala je Evgenija.
