Već smo pisali o tome da su volonteri Udruženja Beta Beograd spasili u jednom danu dve dušice. Prevozeći jedno spaseno štene, na putu su pronašli i spasili mačence istog uzrasta, jako maleno – sama kost i koža. Toliko je slabo i mršavo da su odmah pomislili kako će ova borba biti izuzetno teška. Ali, odlučili su da daju sve od sebe. To je jedino što su mogli da obećaju u ovom trenutku ovoj dušici. Ono ne zna da jede vlažnu hranu, liznulo bi par puta, uzme zalogaj ili dva, ali to nije dovoljno. Zbog toga je hrane na špric zamenskim mlekom za mačiće, na svaka dva sata.
31. maja, u utorak, ponovo su se javili: “Živi smo, ne damo se, guramo dalje. Iako još uvek jede na dva do tri sata i hranjenje ide špricem ipak se vidi pomak. Krvi u stolici više nema, stolica je formirana, a danas smo se i protezali, što je svakako odličan znak”. Već 4. juna bilo je na merenju: “Za ovih 230 grama se borimo dan i noć. Nekome ovo ne znači ništa, ali nama svaki dobijeni gram znači korak bliže ka pobedi za jos jedan životić”.
U nedelju 5. juna mačence se ponovo javilo. Imalo je ozbiljnu krizu koju su izgurali, još uvek se drži. Međutim, volonteri navode da se sa mačićima koji su tako maleni, slabi i u takvom stanju, nikada ne zna šta će biti iz sata u sat.
All photos: Udruženje Beta Beograd.
