Najdraža maca Anastazija postala je poznata kad je podigla Dubrovnik, ali i državu i region na noge, nakon što joj je po drugi put sklonjena kućica koja se nalazila ispred “Kneževih dvora” gde je inače sedište Dubrovačkih muzeja. Podsećamo vas da je stanovnik istorijskog jezgra Srđan Kera postavio stilizovanu kućicu sa imenom, kako bi 18-godišnja mačka Anastazija mogla odmarati u miru, ali ubrzo su ga iz Muzeja pozvali da tu kućicu i ukloni “jer joj tamo nije mesto”.
I posle čitave borbe koju smo pomno pratili, nisu dozvolili da se kućica vrati na mesto gde je prvobitno postavljena. Nakon ovoga, Anastazija se preselila iz Kneževog dvora u zasluženi starački dom na brigu i negu dubrovačke veterinarke koja je i dosad nadgledala i brinula za Anastazijino zdravlje, kao i za zdravstveno stanje ostalih uličnih mačaka Grada Dubrovnika.
Počela je da uživa u životu, baš kako je zaslužila, konačno na toplom i sigurnom. A onda se desilo…
“Nismo ni slutili da ćemo ti danas pisati oproštajno pismo povodom tvog odlaska u “zauvek dom”, onaj nebeski. Svako ko je upoznao Anastaziju znao je da se ona ne predaje lako, ali starost i bolest čine svoje. Draga Anastazija, borila si se tvrdoglavo i hrabro do kraja, kao što si uvek i činila u svom mačjem životu, a taj život nije bio ni lak, ni običan. Ni Dubrovnik, a ni sav svet ne pamte takvu istoriju o jednoj mački. Od dubrovačke ulične mačke postala si svetski poznata maca sa naslovnica“, napisali su na stranici Knjeginja Anastazija, posvećenoj njoj.
“Svi su pisali samo o tebi i tvojoj kućici, o jednoj maloj kućici za staru gospođu mačku koja je eto smetala kulturnom spomeniku. Podigla si mačju revoluciju i prašinu u ovom gradu podno Srđa. Otkrila si puno toga ispod prašine i ujedinila mačja i ljudska srca u borbi za dostojanstven život uličnih mačaka u ovom gradu“, dodali su.
“Falićeš svojim ljudima koji su uvek bili uz tebe, a i mnogima koji su čuli priču o tebi i sretali te. Tvoje mesto u tremu Dvora je prazno, tvoja nesuđena kućica je prazna i tvoj ljudski dom u kojem si uživala pred kraj života je prazan. Velika je praznina ostala iza tebe. Slomljena srca tvojih najbližih su te otpratila na počinak. Na lepom si mestu. Među cvećem. Već si u Mačjem Raju, večnoj kućici po meri svake mačke. Srešćemo se opet!”
