Emili, aktivistkinja i ljubitelj životinja i hraniteljka sa sedištem u Milvokiju, nikada nije očekivala da će joj jedno malo mače promeniti život. Pre četiri meseca, uzela je leglo prevremeno rođenih mačića kada je njihova mama, ulična mačka, prestala da brine o njima. Uprkos njenim naporima da ih sve spasi, samo jedna beba se izvukla.
Jedini preživeli je bio veoma mali i slab, ali se držao svom snagom. Emili je neumorno radila na pružanju intenzivne nege 24 sata dnevno. Osigurala je da mališan ima hranu u stomaku (kroz hranjenje na sondu) i da se zagreva u udobnom inkubatoru.
Kad god bi došla da nahrani mače, bila je iznenađena glasnim mjaukom koji je dolazio iz tog sićušnog tela. “Svaki put kada sam otvorila inkubator, on je vrištao i tražio hranu”, rekla je Emili.
Posle pet dana mukotrpne nege, mače je bilo dovoljno snažno da počne da jede iz flašice. Dobio je ime Fivel.
Fivel je imao neibičnu, sivu boju krzna, sa ružičasto-belim čarapicama na sve četiri šapice. Bela pigmentacija i potamnjenje dlake nisu se desili Fivelu sve dok nije imao oko tri nedelje. Uprkos tome što je malo zaostajao u razvoju, napredovao je dovoljno da se u njegovom životu dese neke prekretnice.
Kada je došlo vreme za socijalizaciju, brzo je “regrutovao” i druge udomljene mačiće da se pridruže u pravljenju nestašluka. Skakao bi po kući na sve strane, kao da ima opruge na nogicama. Procvetao je u mačku sa sjajnom ličnošću i neustrašivim stavom. Insistirao je na tome da nauči mlade kako da budu hrabri, i zumirao je kroz kuću kao da je poseduje.
Kako je Fivel izrastao u mladu mačku, njegova tuxedo boja postala je istaknutija. Sa četiri meseca, nekada srebrno sivo mače se transformisalo u prelepog mačka sa četiri bele čarape i njegovim prepoznatljivim brkovima. “Još sam u šoku koliko sada izgleda drugačije. On zaista izrasta u najsjajnijeg džentlmena”, rekla je Emili.
