U Kvebeku, u Kanadi, prošle godine, na Dan zaljubljenih, jedna žena je čula plač koji je dolazio iz njenog zadnjeg vrta. Kada je proverila šta je to, dočekala ju je narandžasta mačka koja je stajala u snegu.
Mačka je mjaukala kao da želi da kaže “upomoć“ i šapom je stala na njena vrata. Žena je inače volonter u Un Chat à la Fois u Kvebeku i poslala je poruku Mari Simard sa fotografijom mačke. U početku se mislilo da je mačka izgubljena zbog njene druželjubive prirode, ali nije imala čip i nije bila sterilisana.
“Čim sam videla sliku, slomilo mi se srce i rekla sam joj da je odvede u našu partnersku kliniku. Njeno lice je govorilo sve što je trebalo da se kaže“, rekla je Mari za The Dodo. “Ostala je neko vreme ispred njenih vrata, a čim sam joj rekla da je uhvati, nije pokušala da pobegne”.
Veterinar na klinici je otkrio da je mački zaista potrebna pomoć. Bila je prekrivena ranama od ugriza, buvama i krpeljima i patila je od promrzlina, pokvarenih zuba i dijabetesa. Mari je znala da nije bilo šanse da bi preživela ledenu hladnu zimu da nije potražila pomoć. Mačka je bila tako zahvalna što je ponovo bila u blizini ljudi.
“Bila je veoma ljubazna prema zaposlenima na klinici“, rekla je Mari. “Pružila bi šapu iz kaveza kod veterinara da bi je ljudi mazili”. Dobila je ime Aslan, po lavu iz serije “Hronike Narnije“. Aslanovo zdravlje se poboljšalo nakon nekoliko dana i otišao je da živi u hraniteljskom domu, gde se brzo sprijateljio sa svojom novom braćom i sestrama.
Aslan se pobrinuo da njegova hraniteljka zna koliko je srećan što je siguran i topao. Aslanova nova vlasnica nije mogla da ga natera da se odvoji od njegove nove sestre mačke, Kleo.
“On bi samo spavao pored nje, doterivao je i ona bi doterivala njega“, rekla je. “Imalo je smisla da ostanu zajedno – kao dve mačke koje su imale težak život”.
